Kako Otvoriti Privatni Biznis u Srbiji: Sve Što Treba Da Znaš

San o sopstvenom biznisu živi u mnogima. Bilo da je reč o piljari, prodaji voća i povrća, frizerskom salonu, slanoj sobi, restoranu, butiku ili proizvodnji, put od ideje do otvorenih vrata je ispunjen pitanjima i neizvesnošću. Ovaj članak ima za cilj da bude sveobuhvatan vodič kroz administrativne, pravne i praktične aspekte pokretanja privatnog posla u Srbiji, korak po korak.

1. Registracija Privrednog Subjekta

Prvi i osnovni korak je registracija u Agenciji za privredne registre (APR). Od 6. maja 2009. godine važi jednošalterski sistem registracije, što znači da se sve može završiti na jednom mestu. Podnosi se jedinstvena registraciona prijava za osnivanje privrednog subjekta. Za preduzetnike, naknada za registraciju iznosi 1.200 dinara. U roku koji ne traje duže od 5 dana od podnošenja prijave, dobićete Rešenje o registraciji zajedno sa Poreskim identifikacionim brojem (PIB).

PIB je jedinstveni i jedini broj fizičkog ili pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se prilikom promene sedišta. Ovo je vaš ključni identifikator u svim daljim odnosima sa državom.

2. Pečat i Naziv Radnje

Nakon dobijanja rešenja, neophodno je izraditi pečat. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Važno je napomenuti da naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje u rešenju koje je izdala poreska uprava. Ovo je često zanemaren, ali važan detalj za pravilan i besprekoran rad.

3. Otvaranje Poslovnog Računa u Banci

Privatni preduzetnik je u obavezi da otvori tekući (ranije žiro) račun kod poslovne banke. Račun se može otvoriti u jednoj ili više banaka. Dokumenta potrebna za otvaranje računa su:

• Zahtev za otvaranje računa (dobija se u banci)
• Rešenje o upisu u registar od strane APR-a
• Izvod iz poreske evidencije koji sadrži PIB
• Karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima
• Overa potpisa lica ovlašćenih za zastupanje (overava Poreska uprava)

4. Fiskalna Kasa i Obaveza Fiskalizacije

Za većinu delatnosti koje podrazumevaju maloprodaju, obaveza je korišćenje registarske kase sa fiskalnom memorijom. Poreski obveznici su dužni da nabave fiskalnu kasu preko ovlašćenog proizvođača ili servisera. Kasa mora biti fiskalizovana za svakog pojedinačnog korisnika od strane radnika poreske uprave pre početka rada.

Postoje određena izuzeća od obaveze korišćenja fiskalnih kasa. Od ove obaveze su, između ostalih, oslobođeni: prodavci karata u saobraćaju, taksi prevoznici, banke, advokati, ulični prodavci sladoleda i kokica, kolporteri štampe, čistači cipela, kao i poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama prodaju sopstvene proizvode.

Važno je napomenuti da se uz kasu često vrši i nabavka GPRS terminala za daljinsko očitavanje podataka, čime se zaokružuje proces fiskalizacije. Propisane novčane kazne za neizvršenje ove obaveze su visoke i kreću se od 100.000 do milion dinara, uz meru zabrane obavljanja delatnosti.

5. Porezi i Doprinosi: Proračun Troškova

Ovo je oblast koja najviše plaši buduće preduzetnike. Troškovi se dele na one vezane za državu (porezi i doprinosi) i operativne troškove poslovanja (kirija, robe, režije).

Doprinosi na zarade (ako zapošljavate druge ili sebe kao preduzetnika sa osnovnom delatnošću) ukupno iznose 35,8% i dele se na teret zaposlenog i poslodavca. Ovo obuhvata penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Porez na zarade za zaposlene iznosi 12% na osnovicu koju čini zarada umanjena za iznos od 5.560 dinara mesečno.

Za mnoge zanatske i uslužne delatnosti postoji opcija paušalnog oporezivanja. Paušalni obveznici ne vode poslovne knjige, osim Knjige paušalno oporezivih obveznika (KPO), i imaju pojednostavljene procedure. U ovu grupu spadaju frizeri, krojači, automehaničari, grafičke delatnosti, fotografi i mnoge druge uslužne delatnosti. Visina paušalnog poreza varira u zavisnosti od vrste delatnosti i opštine.

6. Minimalni Tehnički Uslovi i Specijalne Dozvole

Za određene delatnosti neophodno je rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalnih tehničkih uslova. Ovo se posebno odnosi na poslove kao što su proizvodnja i promet opasnih materija, nafte i naftnih derivata, lekova, boja i lakova, obavljanje zdravstvene delatnosti, industrijska proizvodnja životnih namirnica i promet svežeg mesa.

Za radnje koje se bave prehrambenim proizvodima (piljare, poslastičarnice, restorani) obavezna je sanitarna knjižica i ispunjenje strogo definisanih higijensko-sanitarnih uslova. Ponekad je potrebno angažovati i stručno lice sa diplomom (npr. tehnologa).

7. Praktični Saveti i Iskustva sa Terena

Pored "suve" administracije, ključ uspeha leži u dobroj pripremi.

Finansijska priprema: "Najvažnije je imati stek da izgurate početak", ističu iskusni preduzetnici. Period od najmanje dve godine je potreban da bi se posao razradio. Budite spremni da u početku radite bez zarade, samo da pokrijete troškove. Pažljivo izračunajte sve fiksne troškove: kiriju, doprinose, poreze, knjigovodju, režije, robu. Za piljaru, na primer, pored lokala, morate uračunati cenu voća i povrća na velikoj pijaci i količinu robe koju želite da imate na lageru.

Lokacija je ključna: Bilo da otvarate prodavnicu pica, butik ili frizerski salon, pažljivo istražite tržište, protok ljudi i prisustvo konkurencije. U malim mestima, otvaranje radnje sa hranom može biti izazovno ako su stanovnici navikli na kupovinu u obližnjim gradovima.

Testirajte tržište pre velikog ulaganja: Za one koji proizvode ručne radove (dekupaž, heklanje, šivenje), dobar način da se testira interesovanje je putem društvenih mreža, sajmova domaće radinosti ili saradnje sa postojećim radnjama. Nemojte potcenjivati svoj rad - kvalitet ima svoju cenu.

Budite realni u vezi sa zaradom: Mnogi očekuju brzu zaradu, ali realnost je često drugačija. Kao što jedna iskusna preduzetnica kaže: "Privatni biznis nije ni malo lak. Morate da grizete, da vam ništa nije glupo, samo da vučete napred."

8. Šta Otvoriti? Ideje i Trendovi

Na osnovu razgovora, neke od delatnosti koje se često razmatraju su:

• Trgovina zdrave hrane (rinfuzna roba): Zahtijeva pažljivo upravljanje zalihama zbog roka trajanja, ali ima stabilnu potražnju. Počnite sa širim asortimanom manjih količina.
• Uslužne delatnosti (frizerski salon, krojacija, šivenje): Manje početno ulaganje, ali zahtevaju veštinu i dobru klijentelu. Rad od kuće može biti dobar početak.
• Proizvodnja (prženje kafe, proizvodnja testenine, toalet papira): Zahtevaju veća ulaganja u opremu, ali proizvodna delatnost može biti vrlo isplativa.
• Ugostiteljstvo (mala kafana, češka pivnica, fast food): Visoki početni troškovi i kompleksne dozvole, ali dobra lokacija i kvalitet mogu doneti veliki promet.
• Specijalizovane usluge (slana soba, turistička agencija, salon venčanica): Zahtevaju specifično znanje i tržišnu nišu.

Zaključak: Hrabrost, Strpljenje i Dobra Priprema

Otvaranje privatnog biznisa u Srbiji je izazovan, ali izvodljiv poduhvat. Ključ je u temeljnoj pripremi. Dobro se informišite, obidite sve relevantne institucije (APR, Poreska uprava), razgovarajte sa knjigovodjom i, ako je moguće, sa ljudima koji su već prošli taj put. Nemojte zanemariti ni mogućnost besplatnih obuka i subvencija koje nudi Nacionalna služba za zapošljavanje ili lokalne samouprave, iako su često vezane za određene (deficitarna) zanimanja.

Krenite sa realnim očekivanjima, budite spremni na rad i upornost. Kao što jedan forumski sagovornik kaže: "Ako već skočiš u tu vodu, ne ostaje ti drugo do da mlataraš rukama i grabiš vazduh kako se ne bi udavio." Sa dovoljno istrajnosti, dobra ideja i marljiv rad mogu da dovedu do uspešnog i samostalnog poslovanja.